Дана 21.12.2021. године у „Конаку Кнегиње Љубице“ у Београду са почетком у 18,00 сати, свечано је отворена изложба под називом „Оснажена у сусрет коренима и традицији“. Изложба је посвећена очувању „Српског националног идентитета“, а организована је под покровитељством Националне секције Интернационалне Полицијске Асоцијације Србије у сарадњи са организацијом „Еврожена – Јефимија“ из Велике Хоче. На изложби су представљене ревије савремених одора „Антерија“ и „Либада“, израђених од Косовског златовеза из периода Немањића, Цара Душана, Кнеза Михаила, као савремених дипломатских костима из XXI века. Први део ревије био је инспирисан Немањићима и Византијом.  По историјским изворима, Велика Хоча је позната од 12. века, када је Стефан Немања ово место приложио манастиру Хиландар – самим тим је то једно од најстаријих Српских насеља у Метохији. Његови потомци су потврђивали дар Хиландару (1198/1199. год.) и увећали Хочански Метох, тако да је у средњем веку Велика Хоча била јак привредни и духовни центар, са 24 цркве, 2-3 манастира и сопственим тргом. Из тог времена, сачувано је 8 активних манастира и 5 цркавишта. Једна од најстаријих је Црква Светог Николе из 13.века, обновљена у 16.веку. Дечанска виница, манастира Дечани своје виногорје у Великој Хочи, има још из времена цара Душана и у њој се данас производи дечанско вино. Велика Хоча је дакле била – данашњим речником – регионални, културни и виноградарски, а уз то и трговачки и занатски центар. У хочанске знаменитости спадају и куле Лазара Кујунџића и Спасића кућа (из 1830.), редак примерак очуване градске архитектуре из 19.века. Косово је постојбина српске културе и извор њене традиције. Српски владари су били у сталном контакту са великим градовима, поготову са Солуном и Дубровником, те су имали прилике да позивају најбоље уметнике и занатлије. У 13.веку се међу списима налазе и записи о златовезу.Радио се на дворовима и црквама и у богаташким породицама – тзв. КОСОВСКИ. ПРИЗРЕНСКИ ЗЛАТОВЕЗ, који још од тада представља симбол престижа и богатства. Као што знамо, косовски везови – ЗЛАТОВЕЗ и ТЕРЗИЈСКИ ВЕЗ, налазили су се на одеждама средњевековних краљева на подручју Косова и Метохије. Током 19.века, у Србији су се одиграле велике промене у политичкој, друштвеној, културној и привредној сфери. Устанци против вишевековне Османске власти, подигнути 1804. и 1815. године, довели су до доношења два Султанова Хатишерифа, 1830. и 1831. године и стварања аутономне Кнежевине Србије, као и до коначног стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године и проглашења Краљевине 1882. године. Прелазак са феудалног на капиталистичко друштвено уређење, пратила је изградња нових културних модела са локалним специфичностима и усвајање културних модела грађанске Европе. У том периоду, мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе модерне Србије. О моди у модерној Србији на изложби је говорила Драгиња Маскарели, кустоса Музеја примењене уметности у Београду. На овом догађају певале су се познате етно песме са подручја Косова и Метохије, затим песме у извођењу познатог композитора Љубе Манасијевића, било је и рецитала академика песника Благоја Рогача, гусли Милутина Ранковића свештеника иконорезбара СПЦ, једног од оснивача Српског академског друштва „Византија“ у Београду, члана Савеза уметника Руске федерације – скулпторске секције међународне федерације уметника, члана одбора за културу Савеза Срба Француске и члана удружења књижевника Србије и на крају дечијег фолклора секције Удружења за неговање традиције и културе „КУД Вишњица“, и др. Дивно вече украсила је музика на клавиру професора Николе Рацкова и песме оперских певача Народног позоришта у Београду, Љубице Вранеш и Драгољуба Бајића. Национална секција Интернационална полицијска асоцијација Србије у склопу својих активности, посебну пажњу поклања промоцији српске историје, културе и традиције и ова изложба је седма у низу планираних изложби различитих садржаја из српске историје. Активности ИПА Србије су у многоме допринеле подизању угледа Републике Србије у свету због чега је и пет година узастопно награђивана са златном медаљом. Изложба је изазвала велико интересовање јавности.

« ‹ од 3 › »