U period 20.09. – 27.09.2019. godine predstavnik IPA Regije Bor, Snežana Brložanović učestvovala je na usponu na vrh Mon Blan, o čemu je podnet zvaničan izveštaj:

“Prvi put u 60.godina dugoj istoriji Planinarskog kluba Vukan,organizovan je uspon na najviši vrh Francuske,Alpa i zapadne Evrope-Mon Blan 4810 mnv. Zbog promene termina i pratećih dozvola,ekipa sa devet je spala na pet slova- Milena Pavlović (p.d Acer Vlasenica), Snežana Brložanović (o.p.s.d. Dragan Radosavljević Zaječar), Ljiljana Vasić (p.d. Bukulja Aranđelovac), Milan Stojanović i Zoran Pavlović (p.k Vukan Požarevac). Na put se krenulo u petak 20.septembra. Nakon sakupljanja i celodnevne vožnje, u večernjim časovima se stiglo u Veneciju,gde je bilo planirano noćenje. Nakon prespavane noći,sutradan u subotu nastavljamo put Francuske i alpskog gradića Šamoni. Na odredište stižemo u ranim popodnevnim časovima. Obilazimo ovaj mondeski gradić, i završavamo sve obaveze oko sutrašnjeg polaska na uspon. Noćimo u Šamoniju. Sutradan u nedelju,krećemo gore,prvo gondolom do 1800mnv,a zatim i zupčastim vozom do 2400mnv. Nakon vozića kreće naš uspon ka domu Tet Rus,gde smo imali prenoćište. Nakon četri sata uspona,dolazimo u dom, koji se nalazi na 3215 mnv. Iz doma se vidi i sledeći dom u kome noćimo – De Gute. Impresivan greben,impresivan dom! Popodnevno druženje u domu,uz kaficu i pivo. Spremamo se za sutra ,za prelazak čuvenog kuloara smrti (Grand kuloar). U domu se upoznajemo i sa profesionalnim vodičem za Mon Blan-Klemenom iz Slovenije. Razmenjujemo iskustva, a Klemen nas upozorava na dolazak lošeg vremena za dva dana. Uzdamo se u sreću i da se prognoza možda promeniti. Tog dana smo prešli 7km sa 890m uspona. Idućeg dana ,krećemo ka domu De Gute. Odmah na startu treba preći kuloar. Krajnje oprezno,bez većih problema nastavismo dalje. Uspon u pravom smislu te reči. Metar za metar. Preko noći je pao sneg,tako da je po takvom terenu bilo potrebno puno opreza. Stene su krušljive i svremena na vreme čujemo lavine od kamena. Poslednjih sto metara do doma je postavljena čelična sajla, koja nas pravo vodi do starog doma. Do novog imamo još par stotina metara. Dolazimo u dom i smeštamo se u sobu. Odmaramo malo,a po dogovoru u 17h krećemo na aklimatizaciju. Stigli do visine 4260 mnv,a zatim se vratili u dom. U razgovoru sa još nekim Francuskim vodičima,sve mi je jasnije da će biti teško izvodljivo i rizično izvesti uspon. Po prognozi ,samo je još noć bila mirna,a u prepodnevnim časovima se očekuje nevreme sa olujnim vetrom. Dogovor je da krenemo u 04h i na osnovu situacije na terenu,pravimo sledeće korake. Tog dana smo prešli 6km sa 990m uspona. U utorak ustajemo u pola tri i u četri krećemo na uspon. Ispred nas je desetak naveza i iza nas još pet. Napredujemo lepo. Za dva I po sata izlazimo na prvi vrh Col de Dome 4304 mnv. Od tog trenutka kreće vetar, kao tornado. Nemoguće je kretati se. Mojih 95 kg i plus ranac,ponaša se kao pero na planini. Korak napred,pa korak u stranu,pa korak nazad. Do sada nisam doživeo takav vetar. Vidimo sve ostale naveze oko skloništa Valo. Niko ne kreće dalje! S obzirom da smo znali da će vetar još ojačati, vraćamo se nazad. Ne treba gubiti vreme. Prognoza vetra je bila od 70-120 km/h. Spustismo se u dom,malo okrepili i sad je trebalo što pre spustiti se do doma Tet Rus,jer se može desiti,da nemožemo dole. Na pola grebena nas hvata olujni vetar i mećava. Jedva se šta vidi. Nekako smo sišli,sporo ali sigurno. Koliko je kuloar nepredvidiv,doživeli smo da nam kamenica, veličine poveće narandže, proletela između glava dve naše planinarke. Oni koji su sišli na vreme, kao i mi, gledamo što pre da siđemo još niže. Helikopteri obustavljaju letove,jer više nemaju uslove. Iscrpljeni spuštamo se do pruge,a zatim prugom na dole. Te večeri smo ipak sišli do dole. Bez obzira što nismo popeli,uspeli smo da se izvučemo iz situacije,koja je mogla da se otme kontroli. Dole čujemo,da je jedan broj planinara zarobljen gore. Nisu na vreme shvatili situaciju ili….. Ekipa je odlična bila i svesna situacije. Sve pohvale za razumevanje.”